Author: gravitasllc

Kosovo je kategorisano kao najsiromašnija zemlja u regionu i jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi po zalihama vode.

Procenjuje se da Kosovo ima samo 1.600 m3 vode godišnje po stanovniku. Na osnovu ovih podataka, voda na Kosovu u budućnosti će biti ograničavajući faktor za ekonomski i socijalni razvoj zemlje.

Stoga je najracionalnija upotreba neophodnost.

Sačuvaj vodu!

Ovaj grant omogućava “Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo”, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

U svetu je manje od 1% vode dostupno za piće. Iako je približno 70% sveta pokriveno vodom, samo 2,5% je slatke vode, od čega je samo oko 1/3 za piće. Ograničeni prirodni vodni resursi takođe su ugroženi zagađenjem.

Neki od izvora zagađenja vode su kisele kiše, otpadne vode iz domaćinstva, pesticidi i đubriva, industrijsko zagađenje, zagađenje iz poljoprivrede i gradsko zagađenje.

Ovaj grant omogućava “Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo”, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

Prema Zakonu br. 02/L-18 O Zaštiti Prirode, čiji član 21 definiše da “Zaštićenom zonom prirode je proglašena zona s ciljem zaštite i održavanja biodiverziteta, pejzaža, prirodnih karakteristika i kulturnog nasleđa i njihovo efikasno upravljanje putem pravnih i ostalih sredstava.”, na Kosovu proizilazi da u zaštićeno područje spada gotovo 9 hiljada ha.
Zakon obavezuje da se ove oblasti zaštite, ali njihovo stanje u stvarnosti nije u skladu sa zakonskim obavezama. Takođe nedostaje kontinuirano praćenje stanja ovih područja zaštićenih zakonom.

Šta možeš učiniti?

Pomozi očuvanju prirode.

Ovaj grant omogućava “Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo”, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

Energija proizvedena iz izvora vode je obnovljiva energija i smatra se prijateljskom za prirodu.

Ali izgradnja hidroelektrana na Kosovu ide u drugom smeru sa grubim konstrukcijama, bez kriterijuma, čak i na zaštićenim područjima prirode.

Na osnovu podataka dobijenih iz Crvene knjige faune Republike Kosova, koju su objavili Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i Kosovski institut za zaštitu prirode, sledeća infografija sumira neke vrste organizama kojima preti izumiranje zbog izgradnje hidroelektrana.

Ovaj grant omogućava “Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo”, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

Kao rezultat zagađenja u vodenim ekosistemima, život vodenih organizama postaje sve teži. Ovo stanje stvoreno ljudskim faktorom šalje sledeće vrste i mnoge druge u krajnju ugroženost, a nekima od njih čak preti i izumiranje.

Infografija u nastavku prikazuje neke od organizama koji su najugroženiji zagađenjem vode na Kosovu.

Ovaj grant omogućava “Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo”, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

Pitanja životne sredine imaju direktan uticaj na način na koji se normalan život organizama razvija na Zemlji. Uprkos tome, ekološki problemi, od zagađenja vazduha do gubitaka biodiverziteta, i dalje predstavljaju izazov za našu zemlju.

Sledeća infografija predstavlja neke od glavnih ekoloških problema u našoj zemlji.

Ovaj grant omogućava “Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo”, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

Klimatske promene negativno utiču na kvalitet života na Zemlji kod ljudi i životinja.

Klimatske promene nastaju kao rezultat emisija gasova staklene bašte iz teške industrije, sagorevanja štetnih goriva, rašumljavanja šuma i između ostalog lošeg upravljanja otpadom. Infografija u nastavku predstavlja neke od glavnih uzroka klimatskih promena i njihov uticaj na životnu sredinu.

Stoga zaštitite životnu sredinu i obezbedite visok kvalitet života za sebe i društvo.

Ovaj grant omogućava “Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo”, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

Transport je jedan od najvećih zagađivača vazduha na Kosovu. Ovaj nivo zagađenja dolazi uglavnom od vozila koja koriste gorivo.

Razvijene zemlje već dugo izbegavaju upotrebu dizel automobila i prelaze na električna vozila, za koje se zna da su ekološki prihvatljivija. Pored toga, električna vozila ne izazivaju zagađenje iz izduvne cevi, sigurnija su tokom vožnje, manje su bučna i imaju niže troškove održavanja.

Sledeća infografika predstavlja prednosti vožnje električnog automobila u poređenju sa onom na gorivu.

Ovaj grant omogućava “Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo”, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

Zagađenje vazduha na Kosovu i dalje je jedan od najozbiljnijih ekoloških izazova. Opštinski nivo takođe igra važnu ulogu u poboljšanju kvaliteta vazduha.

Izveštaj o kvalitetu vazduha u opštini Obilić – Zvanična veb stranica za 2018. godinu predstavljen je u infografici u nastavku. Ova infografija prikazuje prosečne mesečne vrednosti PM2,5, PM10 i čestica ozona. Značajni rast vrednosti čestica PM2,5 i PM10 primećuju se tokom decembra i januara, čija zabeležene vrednosti pokazuju da je vazduh u ovom periodu bio opasan po zdravlje.

Da bi ste se informisali o kvalitetu vazduha u vašoj opštini u realnom vremenu, kliknite na link:

http://www.kosovo-airquality.com/

Ovaj grant omogućava “Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo”, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

Zagađenje vazduha na Kosovu i dalje je jedan od najozbiljnijih ekoloških izazova. Opštine igraju važnu ulogu u prepoznavanju i upravljanju posledicama zagađenja vazduha.

Infografija u nastavku predstavlja podatke o kvalitetu vazduha u opštini Glogovca. Prekoračenja prosečnih vrednosti čestica PM10 i PM2.5 zabeleženo je u ovoj opštini u decembru i januaru 2018. Kvalitet vazduha ovih meseci bio je nezdrav.

Da bi ste se informisali o kvalitetu vazduha u vašoj opštini u realnom vremenu, kliknite na link:

http://www.kosovo-airquality.com/

Ovaj grant omogućava “Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo”, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

Na Kosovu glavni zagađivači vazduha su:

 

• Energetski sektor – sa najvećim doprinosom zagađenju vazduha kao rezultat proizvodnje energije iz fosilnih goriva iz dve zastarele elektrane,
• Prevoz – približno 350.000 vozila koja uglavnom koriste ulje kao gorivo,
• Industrija – tehnologije koje se koriste u industriji nisu savremene i često emituju zagađenje,
• Otpad – upravljanje otpadom i dalje je glavni izazov zemlje, jer sadašnje deponije nisu izgrađene u skladu sa ekološkim standardima, a i dalje postoji mnogo divljih deponija.

Ovaj grant omogućava “Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo”, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

Kosovska agencija za zaštitu životne sredine je vladina institucija posvećena integrisanom monitoringu životne sredine, efikasnom informacionom sistemu o životnoj sredini i kontinuiranom izveštavanju o stanju životne sredine.

Jedna od komponenti rada agencije je praćenje kvaliteta vazduha. Da biste saznali klimatske uslove u realnom vremenu na Kosovu, možete se prijaviti na veb stranicu AZŽS https://vvv.ammk-rks.net/, kao i preko aplikacije Kosovo Air Quality http: //vvv.kosovo- airkualiti.com/, koji je dostupan na IOS-u i Android-u.

Ovaj grant omogućava “Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo”, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).