AMBIENTALISTI

Mobile will be soon released!
  • PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE

    U našoj zemlji proizvodnja električne energije i dalje se zasniva na uglju. Trenutno se na Kosovu samo 10,8% električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora.

    U infografici ispod možete saznati nešto više o ovoj temi.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • PROIZVODNJA ENERGIJE

    Na Kosovu se proizvodnja električne energije i dalje oslanja na fosilnim gorivima. Kod nas se 94% električne energije proizvodi iz uglja. Proizvodnja energije iz fosilnih goriva nanosi veliku štetu životnoj sredini i zdravlju ljudi.

    U objavi ispod možete saznati nešto više o proizvodnji električne energije iz fosilnih goriva.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • KAKO SE GREJETE PREKO ZIME?

    Tokom zime početkom grejne sezone primećujemo da kvalitet vazduha nije dobar. Zbog toga za grejanje nemojte koristiti fosilna goriva kao što je ugalj.

    Upotreba uglja pored negativnog uticaja na životnu sredinu takođe uzrokuje velike zdravstvene probleme.

    #čuvajteživotnusredinu #zagađenjevazduha #zagađenjevode
    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • ZAŠTO ULAGATI U SOLARNE PANELE?

    Solarna energija je čista energija koja dolazi od sunca. Proizvodnja električne energije iz solarnih panela deo je obnovljivih izvora.

    U infografici ispod možete saznati neke od razloga zašto bismo trebali ulagati u ovu vrstu energije.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • COVID-19 I UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU

    Nošenje maske je obavezno tokom pandemije. Ali da li ste znali da maske za jednokratnu upotrebu završavaju na deponijama? Budući da sadrže plastiku, nanose i veliku štetu životnoj sredini.

    Zbog toga nosite maske od tkanine – čuvajte zdravlje i životnu sredinu.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • KLIMATSKE PROMENE

    Kosovo nije potpisnik Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama i stoga nije doprinelo Pariskom sporazumu iz 2015. godine. Kosovo treba da pripremi energetski i klimatski plan u skladu sa Energetskim zajednicama i da primeni strategiju i akcioni plan za klimatske promene.

    Upotreba uglja za proizvodnju električne energije i dalje je glavni akter povećanja emisije gasova sa efektom staklene bašte.

    Ova infografika predstavlja nalaze Izveštaja o napretku životne sredine za klimatske promene na Kosovu za 2020. godinu.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • UPRAVLJANJE ČVRSTIM OTPADOM NA KOSOVU

    Naša zemlja još uvek nema adekvatno upravljanje čvrstim otpadom. Kosovo nije uspelo da u potpunosti približi pravni okvir pravnim tekovinama EU.

    Ispod možete pronaći informacije o nalazima izveštaja o napretku životne sredine za upravljanje čvrstim otpadom za 2020. godinu.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • IZVEŠTAJ O NAPREDKU ŽIVOTNE SREDINE 2020

    Iako Kosovo ima strategiju za vode 2017-2036, nedostaje usklađivanje zakonodavstva o vodama sa pravnom tekovinom EU.

    Pored nedostatka sprovođenja zakona o vodama, Kosovo je postiglo i ograničeni napredak.

    Infografika ispod predstavlja neke od nalaza izveštaja o napretku životne sredine za vodu za 2020, godinu.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • IZVEŠTAJ O NAPREDKU ŽIVOTNE SREDINE 2020

    Životna sredina i klimatske promene i dalje predstavljaju izazov za našu zemlju.

    U izveštaju o napretku životne sredine za 2020. godinu, Kosovo je postiglo ograničen napredak. Nalazi ovog izveštaja o kvalitetu vazduha predstavljeni su u nastavku.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • SVETSKI DAN STANIŠTA

    Svake godine se Svetski dan staništa obeležava prvog ponedeljka u oktobru. Ove godine se ovaj dan obeležava 5. oktobra.

    Svrha ovog dana je da se razmotri stanje u našim gradovima i osnovno pravo svih na adekvatno stanovanje. Takođe ima za cilj da podseti svet da svi imamo moć i odgovornost da utičemo na budućnost naših gradova.

    Ove godine ovaj dan je obeležen temom „Stanovanje za sve – bolja urbana budućnost“
    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • SVETSKI DAN ŽIVOTINJA

    Svake godine 4. oktobra obeležava se Svetski dan zaštite životinja. Ovaj dan ima za cilj podizanje svesti o poboljšanju dobrobiti životinja i njihovoj zaštiti od izumiranja.

    Infografika u nastavku prikazuje neke od vrsta životinja koje su ugrožene u našoj zemlji.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • DA LI STE UPOZNATI SA POSLEDICAMA RAŠUMLJAVANJA?

    Gubitak drveća i vegetacije može prouzrokovati klimatske promene, eroziju tla, poplave, porast gasova staklene bašte i druge štetne efekte u prirodi.

    #ambientalisti #rašumljavanje

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • OBNOVA JE ZELENA!

    Ciljevi održivog razvoja zajednički su akcioni plan za ljude, planetu i prosperitet.

    U ovoj infografiji predstavljeni su COR koji su uglavnom povezani sa zaštitom životne sredine.

    Zaštitom planete od degradacije mora se upravljati održivim preduzimanjem mera u vezi sa klimatskim promenama, čistom energijom, životom na zemlji i očuvanjem vode.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • DANAS SE OBELEŽAVA SVETSKI DAN BEZ AUTOMOBILA

    Automobili su jedan od najvećih zagađivača vazduha na Kosovu. Stoga, čuvajte životnu sredinu, koristite alternativna sredstva kretanja.

    #ambientalisti #DitaBotërorepaMakina

    Norveška ambasada u Prištini Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • ZNATE LI ŠTA JE E-OTPAD?

    E-otpad su elektronski uređaji koji se odlažu nakon upotrebe. Sa porastom upotrebe elektronskih uređaja povećala se i količina elektronskog otpada.

    E-otpad sadrži opasne toksične hemikalije, pa se i mora tretirati tako kako ne bi završio na deponijama.

    #ambientalisti #eotpad

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • ZNATE LI PREDNOSTI SADNJE DRVEĆA?

    Gradsko drveće može pomoći u ublažavanju nekih negativnih uticaja i socijalnih posledica urbanizacije.

    Drveće pomaže u smanjenju emisije ugljenika pomažući u očuvanju energije. Sadnja drveća oko zgrada može smanjiti potrebu za klima uređaje i do 30%, a račune za zimsko grejanje i za 50%.

    Evo nekoliko načina kako gradove učiniti održivim.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • DA LI STE ZNALI DA JE KOMPOSTIRANJE RAZLAGANJE ORGANSKOG OTPADA?

    Iz procesa kompostiranja dobijamo organsko đubrivo, smanjujući tako količinu otpada i upotrebu hemijskih đubriva.

    U donjoj infografici možete pronaći više informacija o tome šta se može kompostirati kao i o prednostima ovog procesa

    #ambientalisti #kompostiranje

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • KAKO UŠTEDETI ENERGIJU U DOMAĆINSTVU

    Praktikovanjem nekih jednostavnih metoda možemo uštedeti energiju. Jedan od najboljih oblika uštede energije je ulaganje u efikasnost. Ulaganjem u efikasnost možemo uštedeti do 40% energije.

    #ambientalisti #efikasnost

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • KAKO UŠTEDETI ENERGIJU U DOMAĆINSTVU

    Koncept zelene kancelarije znači stvaranje zdravog okruženja, uštedu energije i smanjenje zagađenja.

    Sledeća infografika predstavlja 5 praksi kako učiniti vašu kancelariju ekološkom.

    #ambientalisti

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • 5 NAČINA SMANJENJA ODLAGANJA OTPADA

    Najbolji način da se smanji odlaganje otpada je sprečavanje njegove proizvodnje. Sledeća infografika predstavlja neke načine koje svako od nas može prilagoditi svojoj rutini. Ovo će povećati zaštitu životne sredine.

    Zajednički napori za veću reciklažu i smanjenje otpada mogu napraviti veliku razliku. Uvek ima prostora za poboljšanje kada je reč o brizi za planetu.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške/Norveške ambasade u Prištini niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • DA LI STE ZNALI DA JE ENERGIJA SEKTOR KOJI STVARA NAJVIŠE INDUSTRIJSKOG OTPADA?

    Industrijski sektori su u 2018. godini na Kosovu proizveli 2.554.308 tona otpada, od čega je reciklirano samo 40.585 tona. Proizvodnja energije je sektor koji je generisao najviše otpada bogatog iz rudarskog sektora.

    Industrijski otpad sadrži opasne hemikalije za zdravlje i životnu sredinu. Zbog toga je važno da se ovaj otpad na odgovarajući način tretira i reciklira.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • ZAGAĐIVAČI IZ OPŠTINSKIH OTPADA!

    Na Kosovu se generiše oko 580 000 tona (0,9 kg/dan, po stanovniku) otpada. Sektor komunalnog otpada na Kosovu jedan je od sektora koji najviše šteti životnoj sredini. Zakonski okvir za upravljanje otpadom pokriva sve frakcije otpada, ali još uvek nije u potpunosti primenjen na opštinskom nivou.

    Smanjimo otpad na dnevnoj osnovi, čuvajmo našu životnu sredinu.
    Kliknite na donju infografiku da biste saznali neke od najopasnijih zagađivača koji se svakodnevno ispuštaju u životnu sredinu.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške/Norveške ambasade u Prištini niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • EMISIJE IZ PROCESA PROIZVODNJE HRANE!

    Posle energetskog sektora, poljoprivreda je druga na svetu sa najviše emisija. Poljoprivreda je prvenstveno odgovorna za proizvodnju hrane.
    Kliknite na donju infografiku da biste saznali više o emisijama koje se lančano ispuštaju dok ne dostignu potrošnju hrane.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške/Norveške ambasade u Prištini niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • DA LI STE ZNALI DA JE PROIZVODNJA PAPIRA ŠTETNA PO ŽIVOTNU SREDINU?

    Za proizvodnju samo 1 tone papira troši se znatna količina drveta, vode i energije. Jedan od oblika zaštite životne sredine je reciklaža. Recikliranjem tone papira štedimo do 90% vode i 50% energije.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške/Norveške ambasade u Prištini niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

  • RECIKLAŽA STAKLA

    Recikliranje je postupak prikupljanja materijala, obrade i ponovne upotrebe, pretvarajući ih u nove proizvode koji se mogu ponovo upotrebiti.

    Recikliranjem štedimo životnu sredinu, smanjujemo količinu otpada na deponiji, smanjujemo emisiju gasova iz staklenika i štedimo energiju. Jedan od materijala koji se može reciklirati je i staklo.

    Kliknite donju infografiku da biste saznali više o procesu recikliranja stakla.

    Razmislite i vi o primeni reciklaže!

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • KOSOVO I VODE

    Kosovo je kategorisano kao najsiromašnija zemlja u regionu i jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi po zalihama vode.

    Procenjuje se da Kosovo ima samo 1.600 m3 vode godišnje po stanovniku. Na osnovu ovih podataka, voda na Kosovu u budućnosti će biti ograničavajući faktor za ekonomski i socijalni razvoj zemlje.

    Stoga je najracionalnija upotreba neophodnost.

    Sačuvaj vodu!

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • IZVORI ZAGAĐENJA VODA

    U svetu je manje od 1% vode dostupno za piće. Iako je približno 70% sveta pokriveno vodom, samo 2,5% je slatke vode, od čega je samo oko 1/3 za piće. Ograničeni prirodni vodni resursi takođe su ugroženi zagađenjem.

    Neki od izvora zagađenja vode su kisele kiše, otpadne vode iz domaćinstva, pesticidi i đubriva, industrijsko zagađenje, zagađenje iz poljoprivrede i gradsko zagađenje.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • ZAŠTIĆENA PRIRODNA PODRUČJA NA KOSOVU

    Prema Zakonu br. 02/L-18 O Zaštiti Prirode, čiji član 21 definiše da „Zaštićenom zonom prirode je proglašena zona s ciljem zaštite i održavanja biodiverziteta, pejzaža, prirodnih karakteristika i kulturnog nasleđa i njihovo efikasno upravljanje putem pravnih i ostalih sredstava.“, na Kosovu proizilazi da u zaštićeno područje spada gotovo 9 hiljada ha.
    Zakon obavezuje da se ove oblasti zaštite, ali njihovo stanje u stvarnosti nije u skladu sa zakonskim obavezama. Takođe nedostaje kontinuirano praćenje stanja ovih područja zaštićenih zakonom.

    Šta možeš učiniti?

    Pomozi očuvanju prirode.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • NEKONTROLISANA IZGRADNJA HIDROELEKTRANA

    Energija proizvedena iz izvora vode je obnovljiva energija i smatra se prijateljskom za prirodu.

    Ali izgradnja hidroelektrana na Kosovu ide u drugom smeru sa grubim konstrukcijama, bez kriterijuma, čak i na zaštićenim područjima prirode.

    Na osnovu podataka dobijenih iz Crvene knjige faune Republike Kosova, koju su objavili Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i Kosovski institut za zaštitu prirode, sledeća infografija sumira neke vrste organizama kojima preti izumiranje zbog izgradnje hidroelektrana.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • ŠTA UZROKUJE ZAGAĐENJE VODE?!

    Kao rezultat zagađenja u vodenim ekosistemima, život vodenih organizama postaje sve teži. Ovo stanje stvoreno ljudskim faktorom šalje sledeće vrste i mnoge druge u krajnju ugroženost, a nekima od njih čak preti i izumiranje.

    Infografija u nastavku prikazuje neke od organizama koji su najugroženiji zagađenjem vode na Kosovu.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • NEKI OD EKOLOŠKIH PROBLEMA U NAŠOJ ZEMLJI

    Pitanja životne sredine imaju direktan uticaj na način na koji se normalan život organizama razvija na Zemlji. Uprkos tome, ekološki problemi, od zagađenja vazduha do gubitaka biodiverziteta, i dalje predstavljaju izazov za našu zemlju.

    Sledeća infografija predstavlja neke od glavnih ekoloških problema u našoj zemlji.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • UZROČNICI KLIMATSKIH PROMENA

    Klimatske promene negativno utiču na kvalitet života na Zemlji kod ljudi i životinja.

    Klimatske promene nastaju kao rezultat emisija gasova staklene bašte iz teške industrije, sagorevanja štetnih goriva, rašumljavanja šuma i između ostalog lošeg upravljanja otpadom. Infografija u nastavku predstavlja neke od glavnih uzroka klimatskih promena i njihov uticaj na životnu sredinu.

    Stoga zaštitite životnu sredinu i obezbedite visok kvalitet života za sebe i društvo.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • ELEKTRIČNA VOSILA VS GORIVNA VOZILA

    Transport je jedan od najvećih zagađivača vazduha na Kosovu. Ovaj nivo zagađenja dolazi uglavnom od vozila koja koriste gorivo.

    Razvijene zemlje već dugo izbegavaju upotrebu dizel automobila i prelaze na električna vozila, za koje se zna da su ekološki prihvatljivija. Pored toga, električna vozila ne izazivaju zagađenje iz izduvne cevi, sigurnija su tokom vožnje, manje su bučna i imaju niže troškove održavanja.

    Sledeća infografika predstavlja prednosti vožnje električnog automobila u poređenju sa onom na gorivu.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • KVALITET VAZDUHA – OBILIĆ

    Zagađenje vazduha na Kosovu i dalje je jedan od najozbiljnijih ekoloških izazova. Opštinski nivo takođe igra važnu ulogu u poboljšanju kvaliteta vazduha.

    Izveštaj o kvalitetu vazduha u opštini Obilić – Zvanična veb stranica za 2018. godinu predstavljen je u infografici u nastavku. Ova infografija prikazuje prosečne mesečne vrednosti PM2,5, PM10 i čestica ozona. Značajni rast vrednosti čestica PM2,5 i PM10 primećuju se tokom decembra i januara, čija zabeležene vrednosti pokazuju da je vazduh u ovom periodu bio opasan po zdravlje.

    Da bi ste se informisali o kvalitetu vazduha u vašoj opštini u realnom vremenu, kliknite na link:

    http://www.kosovo-airquality.com/

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • KVALITET VAZDUHA – GLOGOVAC

    Zagađenje vazduha na Kosovu i dalje je jedan od najozbiljnijih ekoloških izazova. Opštine igraju važnu ulogu u prepoznavanju i upravljanju posledicama zagađenja vazduha.

    Infografija u nastavku predstavlja podatke o kvalitetu vazduha u opštini Glogovca. Prekoračenja prosečnih vrednosti čestica PM10 i PM2.5 zabeleženo je u ovoj opštini u decembru i januaru 2018. Kvalitet vazduha ovih meseci bio je nezdrav.

    Da bi ste se informisali o kvalitetu vazduha u vašoj opštini u realnom vremenu, kliknite na link:

    http://www.kosovo-airquality.com/

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • GLAVNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA

    Na Kosovu glavni zagađivači vazduha su:

     

    • Energetski sektor – sa najvećim doprinosom zagađenju vazduha kao rezultat proizvodnje energije iz fosilnih goriva iz dve zastarele elektrane,
    • Prevoz – približno 350.000 vozila koja uglavnom koriste ulje kao gorivo,
    • Industrija – tehnologije koje se koriste u industriji nisu savremene i često emituju zagađenje,
    • Otpad – upravljanje otpadom i dalje je glavni izazov zemlje, jer sadašnje deponije nisu izgrađene u skladu sa ekološkim standardima, a i dalje postoji mnogo divljih deponija.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • KVALITET VAZDUHA

    Kosovska agencija za zaštitu životne sredine je vladina institucija posvećena integrisanom monitoringu životne sredine, efikasnom informacionom sistemu o životnoj sredini i kontinuiranom izveštavanju o stanju životne sredine.

    Jedna od komponenti rada agencije je praćenje kvaliteta vazduha. Da biste saznali klimatske uslove u realnom vremenu na Kosovu, možete se prijaviti na veb stranicu AZŽS https://vvv.ammk-rks.net/, kao i preko aplikacije Kosovo Air Quality http: //vvv.kosovo- airkualiti.com/, koji je dostupan na IOS-u i Android-u.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • SVETSKI DAN ŽIVOTNE SREDINE

    U okviru programa ciljeva održivog razvoja, INDEP obeležava ovaj dan održavanjem 2 događaja.

    Prvi događaj se održava na trgu Zahir Pajaziti od 10:00 do 13:00, gde vas očekuje osoblje INDEP-a kako bi vas više upoznao o stanju životne sredine na Kosovu. Takođe možete saznati više o projektu INDEP-a i aktivnostima koje sprovodimo i onima koje će biti sprovedene do kraja ovog projekta.

    Paralelno od 11:00 do 12:00 bićemo uživo na zvaničnoj Facebook stranici INDEP-a sa predstavnicima institucija centralnog i lokalnog nivoa i predstavnicima civilnog društva, gde ćemo se pozabaviti temom zaštite životne sredine i neophodnim preduslovima radi stvaranje adekvatnih politika u oblasti zaštite životne sredine na Kosovu. Na kraju diskusije naši govornici će dobiti pitanja od publike.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA).

  • ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE

    U 2017. godini oko 70% emisija ugljen-dioksida (CO2) dolazi samo iz drumskog transporta, postajući tako jedan od najvećih učesnika u zagađenju vazduha.

    Vaš izbor za upotrebu različitih prevoznih sredstava igra veoma važnu ulogu u nivou zagađenja u vašoj zajednici. Stoga, umesto sopstvenog automobila, koristite javni prevoz, bicikle ili čak pešačite. Tako zaštite svoje zdravlje i zdravlje okoline!

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • PLASTIČNE KESE

    U svetu se svake sekunde koristi 160.000 plastičnih kesa, dok se za samo godinu dana proizvede približno 5 biliona plastičnih kesa.

    Nažalost od svih ovih plastičnih kesa reciklira se samo 1 do 3%. Ali vi kao pojedinac možete doprineti poboljšanju negativnih efekata koje plastika ima na životnu sredinu, tako što ćete u svojim svakodnevnim aktivnostima ponovo koristiti plastične kese i cegere od tkanina.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • #UJEDINJENIZAVAZDUH

    Danas započinjemo kampanju #UjedinjeniZaVazduh sa opštinom Glogovac u okviru projekta YCFK.

    Svrha ove kampanje je podizanje svesti svih građana o zagađenju vazduha i značaju čistog vazduha. Vi možete biti agent pozitivnih promena počev od svog doma do zajednice i opštine.

    Da biste učestvovali u kampanji, dovoljno je:

    Podeliti naše objave na svom Facebook-u, Instagram-u ili drugom profilu;
    Navesti šta ćete promeniti u budućnosti kao pojedinac da biste manje zagađivali vazduh (bilo da se manje koristi automobil, ne puši, više se koristi gradski prevoz, češće upotrebljavanje ventilacija itd.);
    Označiti PEN i dvoje ili više ljudi iz vaše kompanije kako bi i oni mogli da podele objavu;

    Staviti hashtag #UjedinjeniZaVazduh, # United4Air.
    Stoga, podstičemo Fond za razvoj zajednice – CDF, ambasadu Švedske u Prištini, HumanRightivism, Rinora i Albinu da se #UjedineZaVazduh. #LetsTalkAboutAir

  • GLAVNI ZAGAĐIVAČI

    Danas nastavljamo kampanju #UjedinjeniZaVazduh sa opštinom Glogovac u okviru projekta YCFK.

    Svrha ove kampanje je podizanje svesti svih građana o zagađenju vazduha i značaju čistog vazduha. Vi možete biti agent pozitivnih promena počev od svog doma do zajednice i opštine.

    Da biste učestvovali u kampanji, dovoljno je:

    Podeliti naše objave na svom Facebook-u, Instagram-u ili drugom profilu;
    Navesti šta ćete promeniti u budućnosti kao pojedinac da biste manje zagađivali vazduh (bilo da se manje koristi automobil, ne puši, više se koristi gradski prevoz, češće upotrebljavanje ventilacija itd.);

    Označiti PEN i dvoje ili više ljudi iz vaše kompanije kako bi i oni mogli da podele objavu;
    Staviti hashtag #UjedinjeniZaVazduh, # United4Air.

  • KVALITET VAZDUHA

    Transport, energetika i industrijski sektor najviše doprinose zagađenju vazduhu.

    Sledeća infografika predstavlja 4 mere koje svako od nas može da preduzme. Promovišite i doprinosite čistom okruženju!

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • ELEKTRIČNA VOZILA

    Električna vozila igraju veoma važnu ulogu u transformisanju čistog okruženja.

    Generalno, poznato je da proizvode manje emisije CO2 što doprinosi očiglednim klimatskim promenama i manjem zagađenju vazduha u poređenju sa konvencionalnim automobilima.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • 22. MAJ SVETSKI DAN BIODIVERZITETA!

    Ujedinjene nacije su 22. maj proglasile Međunarodnim danom biodiverziteta kako bi podigle svest i razumevanje o pitanjima biodiverziteta. Na globalnom nivou, oko 25% svih životinjskih i biljnih vrsta preti izumiranjem.

    Ove godine se Međunarodni dan biodiverziteta obeležava temom „Naša rešenja su u prirodi“. Na Kosovu je značajan broj organizama u prirodi pred izumiranjem. Na nama je da delujemo sada kako bismo sačuvali biodiverzitet!

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • PLASTIČNE KESE

    Pored boca, plastične kese nanose značajnu štetu životnoj sredini, a smanjuju koristi za buduće generacije.

    Plastika zahteva poseban tretman od trenutka odlaganja otpada do potpunog uništavanja materijala. Stoga, neadekvatan tretman ovog materijala i njegovo odlaganje, pored povećanja troškova životne sredine, povećava i zdravstvene troškove za društvo i biodiverzitet.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

  • RECIKLAŽA

    Plastične boce su jedan od glavnih uzroka zagađenja životne sredine.

    Procene napravljene u septembru 2019. pokazuju da se u roku od samo jednog sata kupuje 54,9 miliona plastičnih boca, dok za jedan dan ova vrednost dostiže 1,3 milijarde boca koje ako se sakupe na jednom mestu mogu pokriti polovinu Ajfelovog tornja u Parizu, Francuska.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

    Da biste saznali više činjenica o plastici i prednostima recikliranja ovog materijala, pogledajte sledeću infografiku INDEP-a.

  • DAN PLANETE ZEMLJE

    22. aprila obeležava se godišnjica modernog ekološkog pokreta koji su američki aktivisti pokrenuli 1970. Glavna svrha ovog pokreta bila je podizanje svesti građana o degradaciji životne sredine.

    Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

    S obzirom na probleme životne sredine na Kosovu, INDEP je i ove godine, sa ciljem da podigne svest javnosti o značaju i prednostima prirode, pripremio infografiku koja pokazuje 10 načina na koje možemo lično da doprinesemo zaštiti planete Zemlje. Predmetne mere štite ne samo životnu sredinu, već i naše zdravlje. Stoga, preduzmimo danas barem jedan od ovih koraka da bismo u budućnosti uživali u čistijem okruženju i potpunom zdravlju.

PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE

U našoj zemlji proizvodnja električne energije i dalje se zasniva na uglju. Trenutno se na Kosovu samo 10,8% električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora.

U infografici ispod možete saznati nešto više o ovoj temi.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

PROIZVODNJA ENERGIJE

Na Kosovu se proizvodnja električne energije i dalje oslanja na fosilnim gorivima. Kod nas se 94% električne energije proizvodi iz uglja. Proizvodnja energije iz fosilnih goriva nanosi veliku štetu životnoj sredini i zdravlju ljudi.

U objavi ispod možete saznati nešto više o proizvodnji električne energije iz fosilnih goriva.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

KAKO SE GREJETE PREKO ZIME?

Tokom zime početkom grejne sezone primećujemo da kvalitet vazduha nije dobar. Zbog toga za grejanje nemojte koristiti fosilna goriva kao što je ugalj.

Upotreba uglja pored negativnog uticaja na životnu sredinu takođe uzrokuje velike zdravstvene probleme.

#čuvajteživotnusredinu #zagađenjevazduha #zagađenjevode
Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

ZAŠTO ULAGATI U SOLARNE PANELE?

Solarna energija je čista energija koja dolazi od sunca. Proizvodnja električne energije iz solarnih panela deo je obnovljivih izvora.

U infografici ispod možete saznati neke od razloga zašto bismo trebali ulagati u ovu vrstu energije.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

COVID-19 I UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU

Nošenje maske je obavezno tokom pandemije. Ali da li ste znali da maske za jednokratnu upotrebu završavaju na deponijama? Budući da sadrže plastiku, nanose i veliku štetu životnoj sredini.

Zbog toga nosite maske od tkanine – čuvajte zdravlje i životnu sredinu.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

KLIMATSKE PROMENE

Kosovo nije potpisnik Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama i stoga nije doprinelo Pariskom sporazumu iz 2015. godine. Kosovo treba da pripremi energetski i klimatski plan u skladu sa Energetskim zajednicama i da primeni strategiju i akcioni plan za klimatske promene.

Upotreba uglja za proizvodnju električne energije i dalje je glavni akter povećanja emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ova infografika predstavlja nalaze Izveštaja o napretku životne sredine za klimatske promene na Kosovu za 2020. godinu.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

UPRAVLJANJE ČVRSTIM OTPADOM NA KOSOVU

Naša zemlja još uvek nema adekvatno upravljanje čvrstim otpadom. Kosovo nije uspelo da u potpunosti približi pravni okvir pravnim tekovinama EU.

Ispod možete pronaći informacije o nalazima izveštaja o napretku životne sredine za upravljanje čvrstim otpadom za 2020. godinu.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

IZVEŠTAJ O NAPREDKU ŽIVOTNE SREDINE 2020

Iako Kosovo ima strategiju za vode 2017-2036, nedostaje usklađivanje zakonodavstva o vodama sa pravnom tekovinom EU.

Pored nedostatka sprovođenja zakona o vodama, Kosovo je postiglo i ograničeni napredak.

Infografika ispod predstavlja neke od nalaza izveštaja o napretku životne sredine za vodu za 2020, godinu.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

IZVEŠTAJ O NAPREDKU ŽIVOTNE SREDINE 2020

Životna sredina i klimatske promene i dalje predstavljaju izazov za našu zemlju.

U izveštaju o napretku životne sredine za 2020. godinu, Kosovo je postiglo ograničen napredak. Nalazi ovog izveštaja o kvalitetu vazduha predstavljeni su u nastavku.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

SVETSKI DAN STANIŠTA

Svake godine se Svetski dan staništa obeležava prvog ponedeljka u oktobru. Ove godine se ovaj dan obeležava 5. oktobra.

Svrha ovog dana je da se razmotri stanje u našim gradovima i osnovno pravo svih na adekvatno stanovanje. Takođe ima za cilj da podseti svet da svi imamo moć i odgovornost da utičemo na budućnost naših gradova.

Ove godine ovaj dan je obeležen temom „Stanovanje za sve – bolja urbana budućnost“
Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

SVETSKI DAN ŽIVOTINJA

Svake godine 4. oktobra obeležava se Svetski dan zaštite životinja. Ovaj dan ima za cilj podizanje svesti o poboljšanju dobrobiti životinja i njihovoj zaštiti od izumiranja.

Infografika u nastavku prikazuje neke od vrsta životinja koje su ugrožene u našoj zemlji.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

DA LI STE UPOZNATI SA POSLEDICAMA RAŠUMLJAVANJA?

Gubitak drveća i vegetacije može prouzrokovati klimatske promene, eroziju tla, poplave, porast gasova staklene bašte i druge štetne efekte u prirodi.

#ambientalisti #rašumljavanje

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

OBNOVA JE ZELENA!

Ciljevi održivog razvoja zajednički su akcioni plan za ljude, planetu i prosperitet.

U ovoj infografiji predstavljeni su COR koji su uglavnom povezani sa zaštitom životne sredine.

Zaštitom planete od degradacije mora se upravljati održivim preduzimanjem mera u vezi sa klimatskim promenama, čistom energijom, životom na zemlji i očuvanjem vode.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

DANAS SE OBELEŽAVA SVETSKI DAN BEZ AUTOMOBILA

Automobili su jedan od najvećih zagađivača vazduha na Kosovu. Stoga, čuvajte životnu sredinu, koristite alternativna sredstva kretanja.

#ambientalisti #DitaBotërorepaMakina

Norveška ambasada u Prištini Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

ZNATE LI ŠTA JE E-OTPAD?

E-otpad su elektronski uređaji koji se odlažu nakon upotrebe. Sa porastom upotrebe elektronskih uređaja povećala se i količina elektronskog otpada.

E-otpad sadrži opasne toksične hemikalije, pa se i mora tretirati tako kako ne bi završio na deponijama.

#ambientalisti #eotpad

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

ZNATE LI PREDNOSTI SADNJE DRVEĆA?

Gradsko drveće može pomoći u ublažavanju nekih negativnih uticaja i socijalnih posledica urbanizacije.

Drveće pomaže u smanjenju emisije ugljenika pomažući u očuvanju energije. Sadnja drveća oko zgrada može smanjiti potrebu za klima uređaje i do 30%, a račune za zimsko grejanje i za 50%.

Evo nekoliko načina kako gradove učiniti održivim.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

DA LI STE ZNALI DA JE KOMPOSTIRANJE RAZLAGANJE ORGANSKOG OTPADA?

Iz procesa kompostiranja dobijamo organsko đubrivo, smanjujući tako količinu otpada i upotrebu hemijskih đubriva.

U donjoj infografici možete pronaći više informacija o tome šta se može kompostirati kao i o prednostima ovog procesa

#ambientalisti #kompostiranje

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

KAKO UŠTEDETI ENERGIJU U DOMAĆINSTVU

Praktikovanjem nekih jednostavnih metoda možemo uštedeti energiju. Jedan od najboljih oblika uštede energije je ulaganje u efikasnost. Ulaganjem u efikasnost možemo uštedeti do 40% energije.

#ambientalisti #efikasnost

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

KAKO UŠTEDETI ENERGIJU U DOMAĆINSTVU

Koncept zelene kancelarije znači stvaranje zdravog okruženja, uštedu energije i smanjenje zagađenja.

Sledeća infografika predstavlja 5 praksi kako učiniti vašu kancelariju ekološkom.

#ambientalisti

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

5 NAČINA SMANJENJA ODLAGANJA OTPADA

Najbolji način da se smanji odlaganje otpada je sprečavanje njegove proizvodnje. Sledeća infografika predstavlja neke načine koje svako od nas može prilagoditi svojoj rutini. Ovo će povećati zaštitu životne sredine.

Zajednički napori za veću reciklažu i smanjenje otpada mogu napraviti veliku razliku. Uvek ima prostora za poboljšanje kada je reč o brizi za planetu.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške/Norveške ambasade u Prištini niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

DA LI STE ZNALI DA JE ENERGIJA SEKTOR KOJI STVARA NAJVIŠE INDUSTRIJSKOG OTPADA?

Industrijski sektori su u 2018. godini na Kosovu proizveli 2.554.308 tona otpada, od čega je reciklirano samo 40.585 tona. Proizvodnja energije je sektor koji je generisao najviše otpada bogatog iz rudarskog sektora.

Industrijski otpad sadrži opasne hemikalije za zdravlje i životnu sredinu. Zbog toga je važno da se ovaj otpad na odgovarajući način tretira i reciklira.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

ZAGAĐIVAČI IZ OPŠTINSKIH OTPADA!

Na Kosovu se generiše oko 580 000 tona (0,9 kg/dan, po stanovniku) otpada. Sektor komunalnog otpada na Kosovu jedan je od sektora koji najviše šteti životnoj sredini. Zakonski okvir za upravljanje otpadom pokriva sve frakcije otpada, ali još uvek nije u potpunosti primenjen na opštinskom nivou.

Smanjimo otpad na dnevnoj osnovi, čuvajmo našu životnu sredinu.
Kliknite na donju infografiku da biste saznali neke od najopasnijih zagađivača koji se svakodnevno ispuštaju u životnu sredinu.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške/Norveške ambasade u Prištini niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

EMISIJE IZ PROCESA PROIZVODNJE HRANE!

Posle energetskog sektora, poljoprivreda je druga na svetu sa najviše emisija. Poljoprivreda je prvenstveno odgovorna za proizvodnju hrane.
Kliknite na donju infografiku da biste saznali više o emisijama koje se lančano ispuštaju dok ne dostignu potrošnju hrane.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške/Norveške ambasade u Prištini niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

DA LI STE ZNALI DA JE PROIZVODNJA PAPIRA ŠTETNA PO ŽIVOTNU SREDINU?

Za proizvodnju samo 1 tone papira troši se znatna količina drveta, vode i energije. Jedan od oblika zaštite životne sredine je reciklaža. Recikliranjem tone papira štedimo do 90% vode i 50% energije.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA) i sprovodi Institut za razvojne politike/Institute for Development Policy (INDEP). Izloženi sadržaj i preporuke ne predstavljaju zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške/Norveške ambasade u Prištini niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

VIŠE

RECIKLAŽA STAKLA

Recikliranje je postupak prikupljanja materijala, obrade i ponovne upotrebe, pretvarajući ih u nove proizvode koji se mogu ponovo upotrebiti.

Recikliranjem štedimo životnu sredinu, smanjujemo količinu otpada na deponiji, smanjujemo emisiju gasova iz staklenika i štedimo energiju. Jedan od materijala koji se može reciklirati je i staklo.

Kliknite donju infografiku da biste saznali više o procesu recikliranja stakla.

Razmislite i vi o primeni reciklaže!

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

KOSOVO I VODE

Kosovo je kategorisano kao najsiromašnija zemlja u regionu i jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi po zalihama vode.

Procenjuje se da Kosovo ima samo 1.600 m3 vode godišnje po stanovniku. Na osnovu ovih podataka, voda na Kosovu u budućnosti će biti ograničavajući faktor za ekonomski i socijalni razvoj zemlje.

Stoga je najracionalnija upotreba neophodnost.

Sačuvaj vodu!

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

IZVORI ZAGAĐENJA VODA

U svetu je manje od 1% vode dostupno za piće. Iako je približno 70% sveta pokriveno vodom, samo 2,5% je slatke vode, od čega je samo oko 1/3 za piće. Ograničeni prirodni vodni resursi takođe su ugroženi zagađenjem.

Neki od izvora zagađenja vode su kisele kiše, otpadne vode iz domaćinstva, pesticidi i đubriva, industrijsko zagađenje, zagađenje iz poljoprivrede i gradsko zagađenje.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

ZAŠTIĆENA PRIRODNA PODRUČJA NA KOSOVU

Prema Zakonu br. 02/L-18 O Zaštiti Prirode, čiji član 21 definiše da „Zaštićenom zonom prirode je proglašena zona s ciljem zaštite i održavanja biodiverziteta, pejzaža, prirodnih karakteristika i kulturnog nasleđa i njihovo efikasno upravljanje putem pravnih i ostalih sredstava.“, na Kosovu proizilazi da u zaštićeno područje spada gotovo 9 hiljada ha.
Zakon obavezuje da se ove oblasti zaštite, ali njihovo stanje u stvarnosti nije u skladu sa zakonskim obavezama. Takođe nedostaje kontinuirano praćenje stanja ovih područja zaštićenih zakonom.

Šta možeš učiniti?

Pomozi očuvanju prirode.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

NEKONTROLISANA IZGRADNJA HIDROELEKTRANA

Energija proizvedena iz izvora vode je obnovljiva energija i smatra se prijateljskom za prirodu.

Ali izgradnja hidroelektrana na Kosovu ide u drugom smeru sa grubim konstrukcijama, bez kriterijuma, čak i na zaštićenim područjima prirode.

Na osnovu podataka dobijenih iz Crvene knjige faune Republike Kosova, koju su objavili Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i Kosovski institut za zaštitu prirode, sledeća infografija sumira neke vrste organizama kojima preti izumiranje zbog izgradnje hidroelektrana.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

ŠTA UZROKUJE ZAGAĐENJE VODE?!

Kao rezultat zagađenja u vodenim ekosistemima, život vodenih organizama postaje sve teži. Ovo stanje stvoreno ljudskim faktorom šalje sledeće vrste i mnoge druge u krajnju ugroženost, a nekima od njih čak preti i izumiranje.

Infografija u nastavku prikazuje neke od organizama koji su najugroženiji zagađenjem vode na Kosovu.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

NEKI OD EKOLOŠKIH PROBLEMA U NAŠOJ ZEMLJI

Pitanja životne sredine imaju direktan uticaj na način na koji se normalan život organizama razvija na Zemlji. Uprkos tome, ekološki problemi, od zagađenja vazduha do gubitaka biodiverziteta, i dalje predstavljaju izazov za našu zemlju.

Sledeća infografija predstavlja neke od glavnih ekoloških problema u našoj zemlji.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

UZROČNICI KLIMATSKIH PROMENA

Klimatske promene negativno utiču na kvalitet života na Zemlji kod ljudi i životinja.

Klimatske promene nastaju kao rezultat emisija gasova staklene bašte iz teške industrije, sagorevanja štetnih goriva, rašumljavanja šuma i između ostalog lošeg upravljanja otpadom. Infografija u nastavku predstavlja neke od glavnih uzroka klimatskih promena i njihov uticaj na životnu sredinu.

Stoga zaštitite životnu sredinu i obezbedite visok kvalitet života za sebe i društvo.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

ELEKTRIČNA VOSILA VS GORIVNA VOZILA

Transport je jedan od najvećih zagađivača vazduha na Kosovu. Ovaj nivo zagađenja dolazi uglavnom od vozila koja koriste gorivo.

Razvijene zemlje već dugo izbegavaju upotrebu dizel automobila i prelaze na električna vozila, za koje se zna da su ekološki prihvatljivija. Pored toga, električna vozila ne izazivaju zagađenje iz izduvne cevi, sigurnija su tokom vožnje, manje su bučna i imaju niže troškove održavanja.

Sledeća infografika predstavlja prednosti vožnje električnog automobila u poređenju sa onom na gorivu.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

KVALITET VAZDUHA – OBILIĆ

Zagađenje vazduha na Kosovu i dalje je jedan od najozbiljnijih ekoloških izazova. Opštinski nivo takođe igra važnu ulogu u poboljšanju kvaliteta vazduha.

Izveštaj o kvalitetu vazduha u opštini Obilić – Zvanična veb stranica za 2018. godinu predstavljen je u infografici u nastavku. Ova infografija prikazuje prosečne mesečne vrednosti PM2,5, PM10 i čestica ozona. Značajni rast vrednosti čestica PM2,5 i PM10 primećuju se tokom decembra i januara, čija zabeležene vrednosti pokazuju da je vazduh u ovom periodu bio opasan po zdravlje.

Da bi ste se informisali o kvalitetu vazduha u vašoj opštini u realnom vremenu, kliknite na link:

http://www.kosovo-airquality.com/

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

KVALITET VAZDUHA – GLOGOVAC

Zagađenje vazduha na Kosovu i dalje je jedan od najozbiljnijih ekoloških izazova. Opštine igraju važnu ulogu u prepoznavanju i upravljanju posledicama zagađenja vazduha.

Infografija u nastavku predstavlja podatke o kvalitetu vazduha u opštini Glogovca. Prekoračenja prosečnih vrednosti čestica PM10 i PM2.5 zabeleženo je u ovoj opštini u decembru i januaru 2018. Kvalitet vazduha ovih meseci bio je nezdrav.

Da bi ste se informisali o kvalitetu vazduha u vašoj opštini u realnom vremenu, kliknite na link:

http://www.kosovo-airquality.com/

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

GLAVNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA

Na Kosovu glavni zagađivači vazduha su:

 

  • Energetski sektor – sa najvećim doprinosom zagađenju vazduha kao rezultat proizvodnje energije iz fosilnih goriva iz dve zastarele elektrane,
  • Prevoz – približno 350.000 vozila koja uglavnom koriste ulje kao gorivo,
  • Industrija – tehnologije koje se koriste u industriji nisu savremene i često emituju zagađenje,
  • Otpad – upravljanje otpadom i dalje je glavni izazov zemlje, jer sadašnje deponije nisu izgrađene u skladu sa ekološkim standardima, a i dalje postoji mnogo divljih deponija.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

KVALITET VAZDUHA

Kosovska agencija za zaštitu životne sredine je vladina institucija posvećena integrisanom monitoringu životne sredine, efikasnom informacionom sistemu o životnoj sredini i kontinuiranom izveštavanju o stanju životne sredine.

Jedna od komponenti rada agencije je praćenje kvaliteta vazduha. Da biste saznali klimatske uslove u realnom vremenu na Kosovu, možete se prijaviti na veb stranicu AZŽS https://vvv.ammk-rks.net/, kao i preko aplikacije Kosovo Air Quality http: //vvv.kosovo- airkualiti.com/, koji je dostupan na IOS-u i Android-u.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

SVETSKI DAN ŽIVOTNE SREDINE

U okviru programa ciljeva održivog razvoja, INDEP obeležava ovaj dan održavanjem 2 događaja.

Prvi događaj se održava na trgu Zahir Pajaziti od 10:00 do 13:00, gde vas očekuje osoblje INDEP-a kako bi vas više upoznao o stanju životne sredine na Kosovu. Takođe možete saznati više o projektu INDEP-a i aktivnostima koje sprovodimo i onima koje će biti sprovedene do kraja ovog projekta.

Paralelno od 11:00 do 12:00 bićemo uživo na zvaničnoj Facebook stranici INDEP-a sa predstavnicima institucija centralnog i lokalnog nivoa i predstavnicima civilnog društva, gde ćemo se pozabaviti temom zaštite životne sredine i neophodnim preduslovima radi stvaranje adekvatnih politika u oblasti zaštite životne sredine na Kosovu. Na kraju diskusije naši govornici će dobiti pitanja od publike.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške/Norveška ambasada u Prištini, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Albanija za promene i razvoj/Partners Albania for Change and Development (PA).

VIŠE

ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE

U 2017. godini oko 70% emisija ugljen-dioksida (CO2) dolazi samo iz drumskog transporta, postajući tako jedan od najvećih učesnika u zagađenju vazduha.

Vaš izbor za upotrebu različitih prevoznih sredstava igra veoma važnu ulogu u nivou zagađenja u vašoj zajednici. Stoga, umesto sopstvenog automobila, koristite javni prevoz, bicikle ili čak pešačite. Tako zaštite svoje zdravlje i zdravlje okoline!

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

PLASTIČNE KESE

U svetu se svake sekunde koristi 160.000 plastičnih kesa, dok se za samo godinu dana proizvede približno 5 biliona plastičnih kesa.

Nažalost od svih ovih plastičnih kesa reciklira se samo 1 do 3%. Ali vi kao pojedinac možete doprineti poboljšanju negativnih efekata koje plastika ima na životnu sredinu, tako što ćete u svojim svakodnevnim aktivnostima ponovo koristiti plastične kese i cegere od tkanina.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

#UJEDINJENIZAVAZDUH

Danas započinjemo kampanju #UjedinjeniZaVazduh sa opštinom Glogovac u okviru projekta YCFK.

Svrha ove kampanje je podizanje svesti svih građana o zagađenju vazduha i značaju čistog vazduha. Vi možete biti agent pozitivnih promena počev od svog doma do zajednice i opštine.

Da biste učestvovali u kampanji, dovoljno je:

Podeliti naše objave na svom Facebook-u, Instagram-u ili drugom profilu;
Navesti šta ćete promeniti u budućnosti kao pojedinac da biste manje zagađivali vazduh (bilo da se manje koristi automobil, ne puši, više se koristi gradski prevoz, češće upotrebljavanje ventilacija itd.);
Označiti PEN i dvoje ili više ljudi iz vaše kompanije kako bi i oni mogli da podele objavu;

Staviti hashtag #UjedinjeniZaVazduh, # United4Air.
Stoga, podstičemo Fond za razvoj zajednice – CDF, ambasadu Švedske u Prištini, HumanRightivism, Rinora i Albinu da se #UjedineZaVazduh. #LetsTalkAboutAir

VIŠE

GLAVNI ZAGAĐIVAČI

Danas nastavljamo kampanju #UjedinjeniZaVazduh sa opštinom Glogovac u okviru projekta YCFK.

Svrha ove kampanje je podizanje svesti svih građana o zagađenju vazduha i značaju čistog vazduha. Vi možete biti agent pozitivnih promena počev od svog doma do zajednice i opštine.

Da biste učestvovali u kampanji, dovoljno je:

Podeliti naše objave na svom Facebook-u, Instagram-u ili drugom profilu;
Navesti šta ćete promeniti u budućnosti kao pojedinac da biste manje zagađivali vazduh (bilo da se manje koristi automobil, ne puši, više se koristi gradski prevoz, češće upotrebljavanje ventilacija itd.);

Označiti PEN i dvoje ili više ljudi iz vaše kompanije kako bi i oni mogli da podele objavu;
Staviti hashtag #UjedinjeniZaVazduh, # United4Air.

VIŠE

KVALITET VAZDUHA

Transport, energetika i industrijski sektor najviše doprinose zagađenju vazduhu.

Sledeća infografika predstavlja 4 mere koje svako od nas može da preduzme. Promovišite i doprinosite čistom okruženju!

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

ELEKTRIČNA VOZILA

Električna vozila igraju veoma važnu ulogu u transformisanju čistog okruženja.

Generalno, poznato je da proizvode manje emisije CO2 što doprinosi očiglednim klimatskim promenama i manjem zagađenju vazduha u poređenju sa konvencionalnim automobilima.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

22. MAJ SVETSKI DAN BIODIVERZITETA!

Ujedinjene nacije su 22. maj proglasile Međunarodnim danom biodiverziteta kako bi podigle svest i razumevanje o pitanjima biodiverziteta. Na globalnom nivou, oko 25% svih životinjskih i biljnih vrsta preti izumiranjem.

Ove godine se Međunarodni dan biodiverziteta obeležava temom „Naša rešenja su u prirodi“. Na Kosovu je značajan broj organizama u prirodi pred izumiranjem. Na nama je da delujemo sada kako bismo sačuvali biodiverzitet!

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

PLASTIČNE KESE

Pored boca, plastične kese nanose značajnu štetu životnoj sredini, a smanjuju koristi za buduće generacije.

Plastika zahteva poseban tretman od trenutka odlaganja otpada do potpunog uništavanja materijala. Stoga, neadekvatan tretman ovog materijala i njegovo odlaganje, pored povećanja troškova životne sredine, povećava i zdravstvene troškove za društvo i biodiverzitet.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

VIŠE

RECIKLAŽA

Plastične boce su jedan od glavnih uzroka zagađenja životne sredine.

Procene napravljene u septembru 2019. pokazuju da se u roku od samo jednog sata kupuje 54,9 miliona plastičnih boca, dok za jedan dan ova vrednost dostiže 1,3 milijarde boca koje ako se sakupe na jednom mestu mogu pokriti polovinu Ajfelovog tornja u Parizu, Francuska.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

Da biste saznali više činjenica o plastici i prednostima recikliranja ovog materijala, pogledajte sledeću infografiku INDEP-a.

VIŠE

DAN PLANETE ZEMLJE

22. aprila obeležava se godišnjica modernog ekološkog pokreta koji su američki aktivisti pokrenuli 1970. Glavna svrha ovog pokreta bila je podizanje svesti građana o degradaciji životne sredine.

Ovaj grant omogućava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške, a upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).

S obzirom na probleme životne sredine na Kosovu, INDEP je i ove godine, sa ciljem da podigne svest javnosti o značaju i prednostima prirode, pripremio infografiku koja pokazuje 10 načina na koje možemo lično da doprinesemo zaštiti planete Zemlje. Predmetne mere štite ne samo životnu sredinu, već i naše zdravlje. Stoga, preduzmimo danas barem jedan od ovih koraka da bismo u budućnosti uživali u čistijem okruženju i potpunom zdravlju.

VIŠE